Da li znate koji je ovo grad?

I međunarodna aero-izložba, Beograd, 1938.

Salon arhitekture 2012.

 
Ne zaboravite da je vreme za prijave za ovogodišnji Salon arhitekture! Rok za prijavu je 3. februar, a za dostavu izložbenih panoa 19. mart.

Kompletan raspis konkursa, uputstva i formulari za prijavu nalaze se na ovom dobro sakrivenom linku.

Ivo Eterović (1935 - 2011.)

Krajem prošlog meseca umro je Ivo Eterović, čovek koji je bezgraničnu ljubav prema svom zanatu i svom gradu spojio uz mnogo veštine. Prizori života u Beogradu, koje je decenijama hvatao i dodavao im po malo čarolije, uspešno su nas ubeđivale da, u stvari, živimo na nekom mnogo lepšem mestu.

Većina dobrih fotografija ovog grada koje pronađete na Internetu zapravo su njegovo delo.

 

 

 

Ponovo radi bioskop - avgust

Urban Design Master Class u Beogradu

Više nego zanimljiva i aktuelna tema Beogradskog priobalja biće još jednom pod lupom stručnjaka iz oblasti urbanog dizajna.

Stadslab European Urban Design Laboratory organizuje Master Class u periodu 13. do 24. oktobra ove godine. Osim domaćih organizatora (BINA, Urbanistički zavod Beograda, Železnice Srbije), inostrani partner je Zavod za fizičko planiranje Amsterdama (Dienst Ruimtelijke Ordening - DRO), koji će preneti svoja iskustva na sličnu temu.

Prijave za master class su u toku, detalje i program možete videti na zvaničnom sajtu.

Ponovo radi bioskop

Veliki brat vas posmatra

 

Zanimljive promene dešavaju se na ulicama - a posledica su sistema video nadzora koji je počeo sa radom u Beogradu i Novom Sadu. Biće interesantno pratiti na koji način će se menjati život grada i navike njegovih stanovnika, sada kada ideja grada kao scene dobija sasvim novi smisao, a svakodnevnica postaje film (ili sapunska opera).

Broj kamera koje nas prate će vremenom rasti, a njihov trenutni raspored u Beogradu i Novom Sadu možete pogledati klikom na priložene mape (preuzeto sa www.mojagaraza.rs).

Mikser festival 2011

Beogradska internacionalna nedelja arhitekture

Dan Orisa u Beogradu

Drugi beogradski dani ORIS-a će biti upriličeni 18. marta 2011. godine. Na skupu, koji se održava u Domu sindikata sa početkom u 14 h, učestvuju:

Aaron Betsky (SAD), Sou Fujimoto (Japan), Ivan Kucina (Srbija), Willem Jan Neutelings (Holandija), Studio UP (Hrvatska).

Ulaznice, po ceni od 2.500 dinara / 185 kuna / 15 € (studentske 1.500 dinara / 110 kuna / 15 €, se mogu kupiti u Domu sindikata (Dečanska 14, Beograd), u kancelariji broj 10, od 10-18 h.



Film o prvim Danima ORIS-a u Beogradu možete pogledati ako pratite ovaj link.

Više detalja na:

www.orisbelgrade.rs

info@orisbelgrade.rs

t&f 011. 3245. 488

Inspiracija Bogdanom Bogdanovićem

Grad i smrt

Izložba radova studenata Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu inspirisanih životom i radom Bogdana Bogdanovića, arhitekte, urbaniste, profesora, pisca i društvenog radnika otvorena je u Muzeju 25. maj (Muzej istorije Jugoslavije) do 27. februara. Izložba je deo aktivnosti u okviru programa Public Art & Public Space, kojim se već godinama uspešno bave mlade kolege okupljene oko profesora Zorana Đukanovića.

Stvaralaštvo Bogdana Bogdanovića obuhvata više od pola veka i danas uživa veliko priznanje u zemlji i inostranstvu.

Najpoznatiji su Bogdanovićevi radovi memorijalne arhitekture – spomenici žrtvama fašizma, koji na mestima masovnih stradanja slave život, koristeći kao inspiraciju simbole i mitove različitih tradicija, slike iz snova i zabeleške antičkih filozofa. Širom bivše Jugoslavije nalazi se dvadeset jedinstvenih spomenika (u Beogradu, Prilepu, Mostaru, Kruševcu, Čačku, Beloj Crkvi, Jasenovcu (čuveni Kameni cvet)...).

Bogdanovićevo književno delo bavi se temom grada, simboličkim i mitskim elementima istorije grada i urbanizma. On je stvorio pojam malog urbanizma, zalažući se za projektovanje i uređenje gradova po meri čoveka. Od 1964. do 1987. godine bio je profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i osnivač Škole za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću. Od 1982. do 1986. bio je gradonačelnik Beograda. Sa dolaskom teških vremena, preselio se u Beč, gde je kao uvaženi umetnik živeo i radio sve do smrti.

Prošle godine, posvetili smo mu kratak zapis, zapravo izbor fotografija i skica.

Technotise ili Beograd 2074.

Animirani film Technotise – Edit i ja, autora Alekse Gajića, biće premijerno prikazan na otvaranju Festivala filma i medija Cinema City, u subotu, 6. juna, u 20h u velikoj sali Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu.

Film je zanimljiv jer predstavlja grafički izuzetno prikazanu viziju Beograda budućnosti. Tim povodom, B92 je sproveo anketu o tome kako građani vide svoj grad 2074. godine, a odgovore možete videti na sajtu B92.

Ako kliknete na sledeću ilustraciju, možete pogledati kratak promotivni youtube video.

Bogdan Tirnanić

U spomen na nedavno preminulog Bogdana Tirnanića, najpoznatijeg hroničara života u Beogradu, navodimo odlomke iz njegovog teksta o Karađorđevoj ulici. Radi se, zapravo, o svojevrsnom programu urbane obnove, kome se ni danas nema šta zameriti. [1]

Jedna od najvećih lagarija koju ste ikada čuli jeste ona o tome kako će kad na vrbi rodi grožđe Beograd izaći na obale svojih reka. Kao što je poznato, taj je projekat opet odložen za malo sutra i sva je prilika da ni ova generacija neće doživeti ostvarenje utopije „Beograd, rečni grad“. Mišljenja smo da je to sjajno. Jer, istini na volju, koj će moj Beograd na rekama.
(...)
Ali...
Samo krajnje nerazuman odnos prema gradu (čitaj: mržnja) ne vidi da je Karađprđeva ulica, sada samo dno Beograda, njegova rugoba pred licem sveta, podzemlje i deveti krug istovremeno i njegova potencijalno najlepša avenija, jer se u njoj, i oko nje, nalazi bar desetak epohalnih građevina i bar još par tuceta dokaza da je ovaj kraj možda jedini singidunumski kvart kojim se Beograd uključuje u graditeljske tradicije evropskih gradova i njihove arhitekture. Treba li boljeg dokaza za to od zgrade „Zanatske zadruge“. Ipak, pomenimo još i hotel „Bristol“ i čitav blok oko njega, podnožje mosta iz Brankove ulice, te, na drugoj strani, zgrade od broja 41 na savskom pristaništu do onih na uglovima Zagrebačke i Kameničke ulice, gde je, u jednoj od kupola, svojevremeno stanovao slikar Ljuba Popović, i dalje, niz čvrstih, lepih građevina u tim i drugim poprečnim ulicama prema Gavrila Principa. Da i ne govorimo o stepenicama koje Karađorđevu povezuju sa Kalemegdanom i Pariskom ulicom, i preko Kosmajske sa Kosančićevim vencem, glavnim istorijskim jezgrima grada, takođe prepuštenim neumitnom propadanju.
Ovim, naravno, ne otkrivamo arhitektonsku Ameriku, niti naš apel predstavlja nešto apsolutno novo (...). Ali, pošto smo mi protiv (...) svakog radikalnog preuređenja rušenjem i malourbanističkom kozmetikom novodobijenih poljana, smatramo da ništa ne stoji na putu da se već sada, odmah, pristupi revitalizaciji ovog dragocenog gradskog jezgra.
(...)
Projekt pravog preuređivanja ove, kao i svake druge ulice, ne zahteva u prvom trenutku neke radikalnije zahvate u postojeći gradski život i njegove uslovnosti. Nikakva pešačka zona. Nikakve oaze rekreacije. Naprotiv. Treba poći obrnutim redom. Na primer, učiniti hotel „Bristol“ ugostiteljskim uzorom. Ili povećati do nerazumne granice gradske takse na prodajni prostor za kuglagere, štavljene kože, vasionske brodove u neispravnom stanju, staro gvožđe, linoleume, eksplozive i otrove, prljavu vodu i sve što se u ovom trenutku inače prodaje u Karađorđevoj ulici, a smanjiti namete i garantovati potrebnu policijsku zaštitu za sve delatnosti iz tzv. male privrede. Terati prostitutke na stalne lekarske preglede i posete frizeru.
Zatim, omogućiti realizaciju projekta grupe mladih pozorišnih radnika (...) koji žele da preurede jedan od magacina na savskoj obali, kako se to inače radi u Njujorku i drugde, gde istrošeni industrijski i privredni objekti služe sve više kulturnim sadržajima. Isto tako, podržati staru inicijativu da se jednom od beogradskih umetničkih fakulteta ustupi zgrada „Zanatske zadruge“. Usloviti finansiranje BITEF-a i sličnih manifestacija njihovom obavezom da se sve priredbe koje zahtevaju posebne ambijente održavaju u prostorijama oko ove ulice. Podržavati preseljenje grafičke industrije, njenih malih i srednjih kapaciteta zapravo, u taj deo grada, otvoriti knjižare u ulici Kraljevića Marka. Vršiti stalnu turističku propagandu tramvajske linije broj „dva“ koja prolazi kroz Karađorđevu ulicu i koja je, poznato je, jedan od najlepših beogradskih malih mitova za svakodnevnu upotrebu i lično sećanje. (...) Obnoviti prostor ispod mosta (...). Naći prostor za bioskop (...). Pomno održavati higijenu svih stepeništa iz Karađorđeve ulice prema Kosančićevom vencu i Pariskoj. (...) Sačekati dovršenje železničkog čvora i tada (...) pristupiti oživljavanju fasada. Staru stanicu ne rušiti (...), već je pretvoriti u tehnički muzej. Iskoristitit koloseke i otvoriti čelezničku prugu do Sajma i Adfe Ciganlije. Zasaditi drvored od Kameničke do Kraljevića Marka. I tako dalje. Rečju, voleti Karađeorđevu ulicu kao način da se dokaže kako nismo od juče i kako ne nameravamo da ovde ostanemo samo do jutra.
A reke? Reke služe da voda teče. Neka ih.

[1] Bogdan Tirnanić. Beograd za početnike (Beograd: Bogdan Tirnanić, Zoran Spasić i Miodrag Dramičanin, 1987), pp. 50-54.